U Vrdniku je od 29. juna do 1. jula 2022. godine, započet proces izrade Akcionog plana za Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022-2026. godine, uz podršku projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“, koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa MRZBSP, a uz logističku podršku Užičkog centra za prava deteta – UCPD.
Za izradu Akcionog plana formirana je Radna grupa u čijem sastavu se nalaze predstavnici državnih organa, ustanova u sistemu socijalne zaštite i organizacija civilnog društva.
Šta je deinstitucionalizacija u socijalnoj zaštiti/politici?
To je proces koji treba da omogući pre svega osobama sa invaliditetom da svakodnevne potrebe zadovoljavaju u vlastitim lokalnim zajednicama, uz svu neophodnu pomoć i podršku. Proces je usmeren ka prevenciji smeštaja u institucije i povratku korisnika iz ustanova za smeštaj u prirodno okruženje, što se ostvaruje kroz razvoj usluga u zajednici, održivo finansiranje, poštovanje prava korisnika na vlastiti izbor i učešće u procesima donošenja odluka.
Kada se kaže deinstitucionalizacija misli se na prelazak sa sistema brige i zbrinjavanja korisnika u ustanovama za smeštaj na sistem u kome se o osobi brine u porodičnom okruženju, uz korišćenje usluga i službi podrške u zajednici.
Zašto deinstitucionalizacija?
To je proces koji treba da doprinese smanjenju socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom i ima zadatak da pripremi zajednicu da ravnopravno prihvati svoje članove porodice, komšije, prijatelje i sugrađane.
Kao što nauka govori, porodica predstavlja najpodsticajnije okruženje za svakog od nas. Osim porodičnog doma i okruženja, za svaku osobu je važno da se oseća prihvaćeno i od strane zajednice. Razvijanjem novih socijalnih usluga i angažovanjem u okvirima svojih mogućnosti svako od nas može da doprinese poboljšanju lokalne zajednice. I upravo u ovom procesu, procesu deinstitucionalizacije, veoma je važno da svi mi budemo deo njega i pružimo podršku osobama koje prolaze kroz nove životne faze
Koje usluge u zajednici predstavljaju podršku osobama sa invaliditetom?
Da bi prelazak sa zbrinjavanja u ustanovama za smeštaj na brigu u zajednici bio uspešan, potrebni su različiti vidovi podrške: podrška porodici, usluge u zajednici za decu i odrasle kojima je potrebna posebna nega ili razvoj različitih oblika smeštaja.
– Dnevne usluge u zajednici (pomoć u kući, dnevni boravak za odrasle osobe sa invaliditetom, dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i invaliditetom…);
– Usluge podrške za samostalan život (lični pratilac, personalna asistencija, stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom…;
– Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge (usluga savetovališta, porodični saradnik, predah smeštaj…
– Usluga smeštaja u prihvatilište.
Prelazak na sistem brige o korisnicima u zajednici ne znači da će sve ustanove za smeštaj biti zatvorene. Većina će, naime, biti reformisana tako da mogu da pruže smeštaj onim korisnicima koji, zbog obima i stepena tegoba, ne mogu da žive bez institucionalne podrške.
