Užički centar za prava deteta u saradnji sa kolegama i mladima iz udruženja Imam ideju iz Kraljeva, Force iz Požege, Otvorenog kluba iz Niša, Dečjeg centra iz Zaječara, omladinskog kluba UCPD-a su realizovali onlajn panele, 6.aprila 2021. na kome su mladi iz pet različitih gradova izlagali, diskutovali, razmenjivali iskustva na teme:
- Kvalitetno obrazovanje za sve – pravo na obrazovanje u uslovima epidemije;
- Diskriminacija i nasilje sa kojim se mladi suočavaju;
- Pravo na dobro mentalno zdravlje mladih.
Kada je reč o prvom panelu, obrazovanju u uslovima epidemije, prezentovani su podaci iz istraživanja koje je realizovao maturant Nikola Trajković iz Zaječara uz mentorsku podršku profesorke. Nalazi istraživanja govore o tome da je tehnička opremljenost mladih, nedvosmisleno zabrinjavajuća. Najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi su nestabilna internet konekcija (74%) i neadekvatna brzina interneta (65.6%), a preko polovine mladih se suočava sa neadekvatnim digitalnim uređajem koji bi odgovorio na zahteve onjaln nastave. Istraživanje ukazuje na to da su „ispitanici/ce naučeni/e na siromaštvo, pa tehničke uslove, kao što su dobar računar/lap-top, zasebna prostorija za rad i zaseban računar/lap-top, ne percipiraju kao one koji su potrebni za nesmetan rad“. Podaci koji opisuju komunikaciju između profesora i profesorki, upućuju na to da je taj segment „slaba tačka“ onlajn nastave jer preko polovine mladih navodi da komentari koje dobijaju od profesora i profesorki ne koriste u radu ili su im komentari ponekad i vrlo često nejasni. Stiče se utisak da je najveća greška to što su profesori i profesorke preopterećeni „papirloškim“ segmentom svog posla. Tu je izostavljena reakcija nadležnih institucija (ministarstvo i škola) koje su morale da naprave određene promene.
Tijana iz Niša je navela da mnogo dece i mladih nema pristup kvalitetnim uređajima preko kojih bi pratila nastavu, a većina njih ni dobar pristup internetu. Mnogi ne mogu da isprate sistem rada svojih profesora, jer često koriste različite platforme sa kojih se javljaju i realizuju nastavu. Nevena iz Užica je istakla da su materijali koje mladi dobijaju tokom onlajn nastave od profesora često nerazumljivi i preopširni, da pojedini profesori uopšte ne šalju materijale putem platformi, a da ima onih koji svakodnevno šalju veliku količinu materijala koje učenici uglavnom sami treba da obrade i savladaju. Odlični đaci su preopterećeni, kontrolne vežbe u većini slučajeva nisu na vreme najavljene, a mladima najviše nedostaje druženje, vannastavne aktivnosti, sekcije. Milica iz Kraljeva i njeni vršnjaci i vršnjakinje brinu o nekvalitetnom obrazovanju, navodeći da mladi već uviđaju nedostatke u znanju i da su relativno zabrinuti kako će se to odraziti na nastavak njihovog školovanja. Onlajn časovi se ponekad uopšte ne održavaju, a kvalitet nastave zavisi od profesora do profesora. Učenici su pod stalnim pritiskom da budu ocenjeni zbog čega je sticanje znanja i veština potpuno u drugom planu. Najveći izazov je nastava u srednjim stručnim školama gde izostaje praktična obuka. Jedan broj učenika, posebno iz osetljivih grupa, nema uslove za digitalnu nastavu, a škola nema mogućnosti da im pomogne. Problem je i prilagođavanje sadržaja za učenike koji rade prema individualizovanom programu kojima je podrška nastavnika i vršnjaka bila glavna podsticajna snaga. Milica je u ime svojih vršnjaka uputila apel da mladi ne budu prepušteni sami sebi i da profesori drže onlajn časove.
U okviru drugog panela koji je bio posvećen pravu na nediskriminaciju, Veljko iz Požege je naveo da je pandemija dodatno uticala na diskriminaciju pojedinih grupa dece. Zbog prelaska na onlajn nastavu mnogo je dece koja žive u siromašnijim porodicama odmah bilo u nepovoljnijem položaju. Da bi se pratila nastava, neophodna je oprema i brz internet, a to najveći broj učenika nema, tako da je, zaključuje Veljko, ceo sistem postavljen diskriminišuće prema siromašnima. Mia iz Užica, diskutujući o ovoj temi navodi da su diskriminacija i nasilje proisteklo iz predrasuda i stereotipa veoma zastupljeni u svim okruženjima, a da su se tokom pandemije značajne ispoljilo u digitalnom prostoru. Najčešće su mete diskriminacije i nasilja deca i mladi koji su različiti od većine, tj. deca i mladi kojima je potrebna dodatna podrška, iz ruralnih područja, pripadnici romske nacionalnosti, slabijeg materijalnog statusa, mladi koji nisu većina u pogledu oblačenja, muzike koju slušaju, odnosno svi oni koji nisu u kalupu, te su kao takvi odbačeni, izloženi podmehu, vređanju, pogrdnim imenima. Mia vidi mogućnost za ublažavanje problema u vršnjačkim radionicama, forum teatar predstavama, uličnim i onlajn akcijama mladih, u uključivanju mladih u rad školskih timova koji se bave zaštitom od diskriminacije i nasilja, ali i u većoj zastopljenosti ovih sadržaja na časovima građanskog vaspitanja i odeljenjske zajednice.
Pavle iz Zaječara je govorio o svom iskustvu sa pohađanja inkluzivnih dramskih radionica: „Sa mnom je glumila Irena, devojka sa daunom, koja je sjajna, ume da zaspi za sekundu na sceni i da se probudi i nastavi tekst tačno gde treba. Radence je došao na glumu u isto vreme kad i ja, imao je 6 godina. On ima cerebralnu paralizu i odličan je glumac i recitator. Rade ima probleme u školi jer nikad nije imao ličnog pratioca.“ Pavle je istakao da u školama u Zaječaru postoje prilazne rampe, ali ne postoje toaleti napravljeni za osobe korisnike kolica, niti liftovi. „Radenceta su njegovi hranitelji nosili kao džak gore dole na sprat, kad je krenuo u peti razred. Baka Ruška je bila u školskoj menzi i pomagala drugoj deci da bi mogla da pomogne njemu.“ Da bi deca koja imaju smetnje u razvoju mogla da se obrazuju, potrebni su lični pratioci, da ih odvedu u školu, da im pomažu u toku nastave i da ih vrate kući iz škole, nekad i da rade sa njima kod kuće, a tu uslugu mnoga deca nemaju. Svoje izlaganje Pavle je završio rečima: „Iskreno, ja sam baš ponosan što znam šta znači inkluzija i kako ona treba da izgleda, verujem da je svet bolji uz različitosti, ali na žalost nisam ja taj koji donosi odluke.“
Ono što naročito brine mlade u periodu pandemije jeste njihovo mentalno zdravalje. Lazar, student iz Kraljeva, navodi da je izolacija izazvana pandemijom, strah, beznađe, zabrinutost, najveći problem koji utiče na pogoršanje mentalnog zdravlja mladih. Mladi su otvoreni da potraže pomoć, ali je za to potrebno da se stvore uslovi: sredina koja podržava da se rešavaju poteškoće, da je na raspolaganju besplatna i kvalitetna usluga i snaga da se potraži pomoć. Barijere su mnoge usluge koje moraju da se plate i predrasude koje vladaju prema onima koji zatraže stručnu pomoć. Neki mladi tokom pandemije otežano mogu da pristupe besplatnim uslugama pomoći, jer su škole zatvorene, ne znaju kako da dođu do psihologa, stručnih saradnika koji su im bili prva adresa na kojoj su tražili pomoć. „Treba pomoći svojim drugovima: svakome je potrebna različita podrška: važna je veza sa osobom za koju mislimo da ima poteškoće, da budemo tu za nju, nudimo joj podršku i predložimo različite vrste pomoći. Neophodno je da ne osuđujemo i stvaramo sredinu u kojoj će se svako osećati bezbedno i slobodno da govori o svojima problemima i traži stručnu pomoć, bez straha od društvene stigme i osude. To je ono što mi možemo da učinimo, ali to je samo prvi korak.“ Lazar predlaže da se razvijaju programi za podršku deci i mladima u oblasti mentalnog zdravlja, a tu odgovornost treba da preuzmu institucije, od škola do lokalnih i nacionalnih uprava.
Jelena iz Niša smatra da se u ovim teškim trenucima o mentalnom zdravlju ne govori dovoljno, a pogotovo ne o mentalnom zdravlju dece i mladih. Onemogućeno je druženje sa vršnjacima, slobodan pozdrav, zagrljaj. Potrebno je da mladi razgovaraju sa roditeljima, nastavnicima, psiholozima u školama. Nažalost, ovu temu odrasli izbegavaju, izbegavaju i mladi iz bojazni da će se tako pokazati njihove slabosti i da će biti ismejani od vršnjaka. Potrebno je ograbriti decu i mlade da pričaju o problemima koje ih okupiraju, podstaći ih da zatraže pomoć. Andjela iz Požega smatra da je važno pružiti mladima informacije o tome koji su im vidovi podrške dostupni. Podrška može biti različita: podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja, smanjenje stereotipa i predrasuda povezanih sa mentalnim bolestima, programi koji bi pomogli pri razvoju veština mladih, programi emocialnog opismenjavanja mladih, ali i edukacija mladih o seksualnom ponašanju.
Izlaganje i diskusija na panelima će doprineti da se formulišu preporuke za donosioce odluka na lokalnom i nacioalnom nivou kako bi se doprinelo većem ostvarivanju prava dece i mladih na kvalitetno obrazovanje, prava na nediskriminaciju i prava na očuvanje mentalnog zdravlja u kovid i postkovid periodu.
Aktivnosti se realizuju u okviru projekta projekta „Monitoring ostvarivanja prava deteta u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“. Rad Užičkog centra za prava deteta podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.
