Иза затворених врата и под велом „традиције“ или „обичајног права“, дечји бракови деценијама представљају једно од најтежих кршења права детета, скривени унутар сиве зоне неформалних заједница. Шта се дешава када дете напусти школу, када се његово детињство прекине пре времена и када заједница то прихвати као нешто уобичајено? Ко треба да препозна ризик и реагује – школа, центар за социјални рад, полиција, здравствене установе, локална самоуправа? И како обезбедити да институције не делују свака за себе, већ као повезан систем заштите?
Дечји брак није породична ствар нити обичај који треба посматрати изван контекста права детета. Он је озбиљно кршење права детета, облик насиља и родно засноване дискриминације, са посебно тешким последицама по девојчице. Ризици су додатно изражени код девојчица из ромских заједница, које се често суочавају и са сиромаштвом, дискриминацијом и препрекама у образовању.
Управо овим проблемом бавио се пројекат „Превенција дечјих бракова и јачање локалних механизама заштите у Сремској Митровици и Врању“, који је од априла до септембра 2026. године реализовао Праксис, у партнерству са УГ „Глас Врања“ и Удружењем за унапређење праксе и услуга социјалне заштите „Социјална акција“, у оквиру ширег пројекта Ужичког центра за права детета „Права детета су људска права“, који подржава Европска унија.
Кроз непосредан рад у заједницама, дијалог са професионалцима и стратешко заговарање, пројекат је донео конкретне помаке: од оснаживања девојчица и дечака у школским клупама, до директног утицаја на локалне јавне политике и израду стратешких докумената.
Глас младих: „Ово нас заправо занима“
Школске учионице постале су сигуран простор за отворене разговоре о темама о којима се ретко говори без предрасуда. Евалуације показују изузетно висок ниво поверења:
- Ученици су по први пут добили јасне смернице коме тачно могу да се обрате у школи, полицији или центрима за социјални рад уколико примете ризик у свом окружењу.
- Девојчице су јасно ставиле до знања да желе наставак оваквих разговора, издвајајући као приоритете теме попут менталног здравља, породичних конфликата, превенције насиља над женама и безбедности на интернету.
Шта крије „тамна бројка“? Зашто је у правосуђу тако тешко процесуирати принудне бракове?
Подаци прикупљени током пројекта указују на дубок јаз између стварности на терену и онога што бележе званични регистри. Иако се заједнице суочавају са уговореним и раним браковима, пријаве ретко добијају судски епилог као принудни брак. Главни разлози леже у изузетно тешком доказивању елемента силе и претње, притиску заједнице под којим се изјаве повлаче, као и пракси да се случајеви преусмеравају на блажа кривична дела. Због тога је рано препознавање ризика – пре него што дете уопште напусти школску клупу – једина стварна заштита.
Од школске клупе до локалних политика: Кључни резултати
Уместо изолованог деловања установа, пројекат је успоставио мостове сарадње између школа, центара за социјални рад, здравствених служби, полиције, правосуђа и организација цивилног друштва.
- Преведено у праксу и планове: У Сремској Митровици тема превенције дечјих бракова директно је уврштена у процес израде нове Локалне стратегије социјалне заштите, што осигурава дугорочну одрживост постигнутих резултата.
- Премошћавање локалних баријера: Размена пракси између севера и југа Србије омогућила је стручњацима да упореде изазове и дефинишу заједнички оквир за брже реаговање.
- Разбијање стереотипа: Кроз међусекторске састанке и округле столове јасно је артикулисан став да дечји брак не сме бити релативизован као „ромска традиција“, већ доследно препознат као облик насиља над децом и ризик од трговине људима.
Шта доносе препоруке: Кораци који не смеју чекати
На основу темељних истраживања израђени су предлози практичних политика са јасним смерницама за доносиоце одлука у оба града:
- Обавезујући међусекторски протоколи: Успостављање јасних корака сарадње који дефинишу аутоматску размену информација између здравствених установа, школа, полиције и социјалних служби чим се уочи изостајање из школе или рана трудноћа.
- Школски тимови за брзи одговор: Фокус на критичне тачке осипања из образовног система (посебно прелазак из четвртог у пети разред и завршетак основне школе) како би се спречило невидљиво напуштање наставе.
- Стипендије и оснаживање девојчица: Економска подршка, менторски програми и неформално образовање као најснажнији штит против присилног уласка у брак ради „економског растерећења породице“.
- Јединствени локални регистри ризика: Увођење прецизних евиденција које омогућавају праћење угрожене деце и брзу реакцију пре него што дође до склапања брака.
Детаљне налазе истраживања и предлоге практичних политика можете преузети и прочитати на следећим линковима:
Предлог практичне политике за Град Врање
Предлог практичне политике за Град Сремску Митровицу
Може ли образовање прекинути круг сиромаштва и раних бракова? Искуства са терена показују да је останак у образовном систему најделотворнија брана раним браковима. Када девојчица има подршку педагога, приступ менторству и прилику да развија практичне вештине, шансе да изгради самосталан живот вишеструко расту. Улога ромских здравствених медијаторки и педагошких асистената препозната је као незаменљива карика поверења која спаја породице на маргини и институције заштите.
Иницијатива је реализована у оквиру програма донација за Мрежне грантове кроз пројекат „Права детета су људска права“, који спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Делегације Европске уније.
