Užički centar za prava deteta je izradio „Analizu javne politike sa preporukama za njeno unapređenje – participacija, građanska i politička prava u obrazovanju“. Predlog analize politike je uvršten u Godišnji program rada Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije za 2020.godinu. Očekujemo da je ovo važan korak ka većem učešću dece u prosecu odlučivanja u školama, čemu će doprineti Pravilnik o participaciji učenika i Pravilnik o informisanju učenika.
Potrebno je izmenama i dopunama prosvetnih zakona propisati i urediti pravo deteta na participaciju u obrazovno-vaspitnim ustanovama i obaveze ustanova da obezbeđuju participaciju dece i učenika na svim nivoima. U tom cilju, Užički centar za prava deteta daje predloge za ostvarivanje ove preporuke izradom Pravilnika o participaciji i informisanju učenika.
Pravo na participaciju, tj. pravo deteta da izrazi svoje mišljenje i da se to mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču, predstavlja novinu koju uvodi Konvencija o pravima deteta, budući da se u njoj po prvi put deci garantuju prava koja su pre toga bila garantovana odraslima. Princip participacije uvodi sliku o detetu kao subjektu prava koje je kompetentno i aktivno učestvuje u životu svoje zajednice, umesto do tada uobičajene slike o detetu kao objektu prava – pasivnom objektu brige i staranja drugih. Participacija uvodi i promenu u način na koji se deca tretiraju i od odraslih zahteva da grade kooperativni model moći, u kojem se deca uključuju u proces odlučivanja o stvarima koje ih se tiču i u okviru kojeg se moć deli sa decom. To zahteva informisanje dece, konsultovanje sa njima, slušanje i uvažavanje njihove perspektive i uključivanje dece u proces donošenja odluka o stvarima koje ih se tiču. Participacija predstavlja potrebu deteta, ali i mehanizam koji podstiče razvoj.
Zašto je važna participacija dece? Konsultovanje dece odraslima pomaže da se decentriraju i da razumeju ono što je važno detetu. Stiču se bolji uvidi u probleme sa kojima se deca suočavaju, bolje se razume njihova perspektiva i odluke koje se donose na taj način su u većoj meri u najboljem interesu deteta. Konsultovanjem dece odrasli uvažavaju decu, njihovo mišljenje ozbiljno razmatraju i poštuju i tako prevazilaze tradicionalne diskriminatorne prakse neslušanja. Brojne su dobrobiti i za dete od procesa participacije: ono razvija prosocijalno ponašanje i niz kompetencija koje su važne za demokratsko društvo; uči da jasno izražava svoje i sluša mišljenje drugog, uči da funkcioniše u grupi, da deluje u duhu poštovanja i saradnje, uči da se dogovara i da pregovaraju sa drugima, da pronalazi konstruktivna rešenja problema, da kritički misli, da bude samostalno i odgovorno. Dete koje ima iskustvo participacije razvija visok stepen samopoštovanja i samopouzdanja, tolerancije, uvažavanja drugih; spremnije je da prihvati i odgovornost za sprovođenje odluke jer razume razloge njenog donošenja, kao i posledice njenog neostvarivanja. Takođe, u odnosu sa decom gube se elementi autoritarnosti i do izražaja dolazi autoritet zasnovan na poštovanju; slušajući različita mišljenja, dete uči da sagledava pojave iz različitih perspektiva; razvija osećaj za društvenu pravdu. Participacija nije jednosmerna dobrobit, ona koristi i deci i odraslima.
Analiza javne politike sa preporukama za njeno unapređenje nastala je u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koga podržava Švedska.
