–Образовање за права детета –
Почела је нова школска година. Будући да је школа средина у којој деца и млади уче, поред конкретних едукативних садржаја, и разне значајне вештине живљења, изграђују базично разумевања света око себе, потребно је да она буде и важан канал образовања деце и младих о правима која имају, што обухвата, како информисање, тако и оснаживање деце да своја права непосредно остварују, препознају њихово кршење и утичу на њихово остваривање.
Поред бројних циљева образовања и васпитања, постоје они који се темеље на демократским вредностима и Конвенцији о правима детета, те се очекује да у образовном систему ученици и ученице развију компетенције за: (1) разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву; (2) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.
Различити су начини како професионалци могу јачати демократске компетенције деце и младих. Образовати за демократске вредности и људска/права детета, не значи само говорити о појединим правима. То је подручје рада много шире, те су задаци образовања и васпитања за права детета учити и поучавати: о правима детета, за права детета, кроз права детета.
• Учење О правима детета значи усвајати знања о правима детета, о томе како се она могу заштитити и примењивати, условима од којих права зависе.
• Учење ЗА права детета значи развијати ставове о потреби уживања и заштите права детета и задовољавања његових развојних потреба; деца треба да науче како да учествују у животу својих заједница и на који начин могу да примене своја права, негују навике и вредности демократије и људских права у свакодневном животу и активностима.
• Учење КРОЗ права детета значи учити у средини која поштује права детета у свим ситуацијама. То је учење по моделу, када дете постаје свесно да се учење „о” и “за” права детета потврђује кроз практичне ситуације у његовим односима са вршњацима и одраслима. Оно подразумева практичну примену усвојених знања, умења, вештина и ставова. Јединство и узајамна повезаност „учења“ и „живљења људских права“ јесте примарни задатак образовања за права детета. Није могуће имати ефикасно образовање за права детета уколико се та иста права крше, и није могуће имати високе стандарде поштовања људских и права детета уколико о томе не образујемо и децу и одрасле.
Интеграција садржаја за учење о правима детета у образовни план и програм (курикулум) може се остваривати на неколико начина:
* Кроз посебан наставни предмет (нпр. грађанско васпитање) – овај приступ примењен је у образовним системима многих земаља, као и у образовном систему Р Србије, али као изборни предмет, чиме образовање за права детета није доступно свој деци. Због тога образовање за права детета у Србији не испуњава стандард који дефинише Конвенција, која захтева од држава да омогуће учење о правима детета „за сву децу, на свим нивоима образовања”. То је и био кључни разлог због којег је Комитет за права детета поновио препоруку Р Србији из 2008. године и у најновијим Закључним запажањима из 2017. године о неопходности увођења образовања за права детета у образовни систем Србије за сву децу, на свим нивоима образовања.
* Интеграцијом образовања за права детета у садржаје других предмета (кроз све предмете који садрже програмске теме блиске темама људских/дечјих права) – чест израз за овај приступ је и кроскурикуларни. Он обухвата и тематске, интердисциплинарне часове/наставу.
* Комбиновани приступ, који подразумева истовремену примену образовања за права детета кроз посебан предмет и кроз интеграцију садржаја права детета у садржаје других наставних предмета у оквиру истог образовног система/школе. Базичне основе за примену овог приступа у образовном систему Србије постоје, али нису примењене још увек.
*Додатно, образовање за права детета може се организовати кроз часове одељењског старешине, ваннаставне активности и кроз целокупни школски програм.
* Ваншколске активности кроз рад удружења грађана, сарадњом школа и удружења.
Да би професионалци успешније јачали демократске компетенције деце и младих, могу помоћи различити садржаји на сајту „Образовање за права детета“ које су креирали Ужички центар за права детета, партнерске организације и школе.
Радионице које се односе на различита права, попут заштите од насиља, дискриминације, уважавања мишљења детета, али радионице које се односе на начине заштите и унапређења права налазе се у документу Приручник за наставнике за рад са ученицима – Права детета у образовном систему
У развоју демократских вредности кроз садржаје различитих наставних предмета и програма, кроскурикуларно, може помоћи мноштво припрема за часове као и други корисни материјали у ресурс пакету: https://www.opd.org.rs/resurs-paket/
Будући да постоје опречни резултати истраживања о компетенцијама учитеља/учитељица у вези са правима детета и образовањем за права детета, као и да се до већине налаза долазило самопроценом, 2019. године је реализовано емпиријско истраживање (Врањешевић, Цицварић и Жунић Цицварић, 2019; Vranješević i sar., 2022) које се бавило испитивањем компетенција учитеља/учитељица и наставника/наставница за остваривање права детета у основом образовању у Србији. Истраживање је проверавало њихове ставове, знања из различитих области образовања за права детета, као и вештине примене тих знања у решавању практичних животних ситуација у образовном контексту. Спроведено је анкетирање у којем је учествовало 930 запослених у настави у основним школама у Србији. Резултати истраживања показују на то да учитељи/учитељице и наставници/наставнице не поседују у довољној мери компетенције које су важне за поштовање и остваривање права детета и укључивање образовања за права детета у образовно-васпитни процес. „Већина њих не познаје садржај права детета, не препознаје ситуације у образовном контексту у којима се та права крше, као ни процедуре поступања у ситуацијама кршења права и превентивне активности којима би спречили кршење одређених права.” (Врањешевић, Цицварић и Жунић Цицварић, 2019: 45). Недовољна знања и вештине о правима детета прате и ставови који указују на неразумевање концепта права. Иако имају позитивне ставове када је реч о важности образовања за права детета, они/оне показују неразумевање значаја поштовања и остваривања права детета, сматрајући да она деци дају неограничену слободу и да угрожавају ауторитет одраслог. Закључак је, наводе аутори и ауторке, да учитељи/учитељице и наставници/наставнице немају развијен конзистентан и јединствен систем вредности који целокупно подржава концепт права детета, већ своје ставове о правима детета заснивају на личним афинитетима за свако појединачно право. То представља знатну препреку у остваривању права детета и битан недостатак у капацитету учитеља/учитељица и наставника/наставница као носилаца одговорности за испуњавање обавеза у поштовању права детета и образовању деце за права детета (Врањешевић, Цицварић и Жунић Цицварић, 2019; Vranješević i sar., 2022).
