Искуство средњошколаца из претходне две године показало је колико млади могу да допринесу јавној расправи. Организације предлажу да се деца укључе већ у консултације о будућој националној стратегији за права детета.
Београд, 19. новембар 2026. године – Уочи Светског дана детета, Центар за права детета, Ужички центар за права детета и Мрежа организација за децу Србије (МОДС) позивају државу да деци омогуће да буду саслушана и да њихово мишљење узму у обзир када одлучују о питањима која их се тичу. Учешће средњошколаца у грађанским и студентским протестима током претходне две године показало је колико млади умеју да се организују, образложе своје ставове и преузму одговорност. Такву прилику треба да имају и када се одлучује о животу школе, услугама у њиховој заједници и јавним политикама које утичу на њихов живот.
Учешће деце у одлучивању један је од 11 стратешких приоритета иницијативе „Србија по мери детета – Предлог приоритета за националну политику права детета 2027–2031“, коју су три организације представиле 17. новембра на панелу „Права детета у Србији – од изазова до заједничког деловања“. Иницијатива обухвата, између осталог, образовање, заштиту од насиља, здравље и ментално здравље, смањење сиромаштва, подршку породици, приступ правди и заштиту права детета у дигиталном окружењу. Организације предлажу да се за спровођење будуће стратегије утврде одговорности институција, обезбеди финансирање и успостави независно праћење резултата.
Од ученичких парламената до консултација о националној стратегији
Професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду Јелена Врањешевић истакла је да су средњошколци током претходне две године показали солидарност, друштвену одговорност и способност да самостално заступају своје ставове. Њихово учешће у јавном животу често је оспоравано уз образложење да су недовољно зрели или подложни манипулацији.
„Одрасли немају проблем са тим да заштите децу, да деци обезбеде нешто, али имају проблем са тим да се деца за нешто питају и да деца одлучују“, рекла је Врањешевић.
Она је предложила да се деци омогући редовно учешће у одлучивању, између осталог кроз локалне и националне савете за децу. „Није довољно да питате децу, него морате да им кажете како сте то њихово мишљење искористили и шта сте урадили са тим мишљењима“, поручила је Врањешевић.
О искуству средњошколаца говорила је и Маша Петијевић, матуранткиња Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Говорећи о одраслима који су средњошколцима оспоравали способност да самостално размишљају, рекла је: „А то су исти људи који су нам говорили мислите својом главом.“ Истакла је да деца током школовања треба да уче о својим правима и да имају прилику да их остварују, између осталог кроз снажнију улогу ученичких парламената у одлукама које се односе на живот школе.
Саша Стефановић из Мреже организација деце Србије оценио је да смо, као друштво, политичким променама добили „нову прилику“: „Видели смо да се освојене слободе (на удруживање, окупљање, изражавање мишљења) лако губе и мукотрпно враћају. Морамо да наставимо да те слободе, једном стечене, бранимо, без обзира ко је на власти и да нас на том путу воде најбољи интереси деце“.
Закон о правима детета и независни Заштитник права детета
Србија од истека Националног плана акције за децу 2015. године нема јединствену националну политику у овој области. Невена Вучковић Шаховић, експерткиња за права детета и некадашња чланица Комитета УН за права детета, подсетила је да су права детета изричито препозната Уставом још 2006. године, а да свеобухватан закон којим би било уређено њихово остваривање и заштита још није усвојен, упркос иницијативама које трају од 2009. године.
„Права детета морају да постану јавни приоритет“, поручила је Вучковић Шаховић, указујући на потребу да се донесе Закон о правима детета, успостави независни Заштитник права детета и јасно уреди координација и одговорност надлежних институција.
Један од конкретних предлога иницијативе је успостављање Дечје куће по моделу Барнахус. Јелена Пауновић, директорка Центра за права детета, навела је пример једанаестогодишње девојчице која је о искуству породичног насиља морала да говори пред пет различитих институција.
У Дечјој кући би дете на једном месту добило психолошку, здравствену, социјалну и правну подршку. „Да дете не иде од система до система, већ да у тој кући заправо систем буде око детета“, објаснила је Пауновић.
Представница УНИЦЕФ-а Ана Продановић представила је налазе Истраживања вишеструких показатеља (MICS 7), који указују на напредак у појединим областима и на дуготрајне неједнакости у остваривању права детета.
Ивана Савић из Центра за права детета говорила је о могућностима и ризицима које дигитално окружење и развој вештачке интелигенције доносе деци. Указала је на значај сагледавања дугорочних последица технолошког развоја и укључивања деце у обликовање политика које ће утицати на њихову будућност.
Консултације са децом међу првим корацима
Иницијатива „Србија по мери детета“ отворен је предлог за стручне и јавне консултације, уз учешће деце. Организације предлажу да се консултације заврше до краја јануара 2027. године и да се усаглашени предлози упуте надлежним државним органима ради покретања израде националне стратегије и акционог плана за права детета. Предложени рок за усвајање оба документа је крај јуна 2027. године.
Организације позивају Владу Србије, Народну скупштину и друге надлежне институције да покрену тај процес у сарадњи са цивилним друштвом, стручном јавношћу и децом. Први корак је да деца добију прилику да кажу који проблеми треба да буду обухваћени стратегијом, а затим и да добију одговор о томе како су њихови предлози узети у обзир.


