БЕОГРАД, 15. мај – Здраво породично окружење најбоље је за раст и развој сваког детета и појединца, а Међународни дан породице, који се обележава 15. маја, прилика је да још једном истакнемо кључну улогу коју породица има. Истраживања доследно показују да су вишеструки позитивни односи везаности унутар породице кључни за отпорност и добробит деце, нарочито у тешким околностима.
Нажалост, постоје ситуације када породица, због различитих узрока не пружа основну бригу и услове, и када је неопходно издвојити дете из породице. Многе студије показују да издвајање деце из породице може имати дугогодишње негативне ефекте на добробит деце, чак и у одраслом добу. Ове последице укључују повећан ризик од самоубиства, радне и сексуалне експлоатације, физичке и менталне здравствене проблеме, рану трудноћу и др.
Иако у јавности постоје бројне предрасуде, издвајање деце из породице и смештај у дом или хранитељство крајња је мера која се примењује у случајевима када је деци угрожен живот, здравље и безбедност, или када родитељи више нису у могућности да се о њему брину. Ова одлука се доноси како би се обезбедила сигурност детета и спречило даље угрожавање и кршење његових права.
Ипак, у пракси је и даље висок број деце издвојене из породица, а подршка коју би требало да имају породице у кризи није доступна свима.
Који су најчешћи разлози за издвајање деце из породица?
У Србији је у 2023. години 180 500 деце (15,7%) било на евиденцији центара за социјални рад. Једна од најрањивијих група су деца без родитељског старања. У 2023. године је било 6.299 деце без родитељског старања. Од укупног броја, њих 5 516 или 87,6% је живело у различитим облицима смештаја у породицу (хранитељске или сродничко-хранитељске породице), а 783 или 12,4% је било на домском смештају или у прихватилишту. У истој години забележен је и највећи број пријема деце на домски смештај у протеклих десет година, док је проценат прекида домског смештаја континуирано низак и износи само 8%. Подаци показују да деца најчешће дуго остају унутар система, из домског смештаја прелазе у другу установу за смештај, а деца са породичног смештаја у другу хранитељску породицу или установу. Занемарљиво мали број деце се врати у биолошку породицу.
Сви ови подаци показују да не постоје довољно развијене мере подршке породицама које су у ризику од издвајања деце, као и мере које би оснажиле породицу и омогућиле да се деца врате у своју биолошку породицу.
Не постоје званични статистички подаци о броју породица и деце у ризику од издвајања, а незванична процена је да је овај број бар 10 пута већи од броја издвојене деце, односно да бар 10% популације, која живи испод или на граници сиромаштва, има и проблеме који доводе до ризика од издвајања деце из породице.
Када породица западне у кризу или има проблема у функционисању, од суштинске је важности да она добије адекватну помоћ и да та помоћ дође на време.
Удружени проблеми доводе до кризе у породици
Према истраживању Филозофског факултета у Београду и Републичког завода за социјалну заштиту, биолошке породице код којих је препознат ризик од издвајања деце суочавају се са низом тешкоћа и најчешће су код њих присутни удружени проблеми.
Међу породицама из којих су издвојена деца доминирају једнородитељске породице 63,4%, а 29,2% су породица са оба родитеља.
Најчешћи разлог (53%) за издвајање деце из породице је занемаривање, које укључује запостављање основних физичких и психичких потреба детета. Насиље над децом, које главни разлог у 15,3% случајева. Остали разлози укључују неспособност родитеља да брину о детету због болести, инвалидитета или психичких обољења (7,9%), дуготрајну одсутност родитеља (6,9%), док је 6,2% деце издвојено јер су родитељки преминули или непознати. За 4,5% деце родитељи нису били у могућности да задовоље здравствене потребе детета, са тежим хроничним обољењима или тежим сметњама у развоју. 2,6% деце малолетних мајки, и непознатог је напуштено непосредно по рођењу.
Ове породице се често суочавају са вишеструким проблемима. Већина је материјално угрожена, са ниским образовним нивоом родитеља и високом стопом незапослености. Према истраживању, 69,3% родитеља има само основно образовање, а 91,1% мајки и 75% очева није запослено. Често живе у лошим социјалним и економским условима, што додатно отежава њихову способност да адекватно брину о деци.
Поред материјалне угрожености, ове породице су најчешће (75%) и социјално и емоционално дисфункционалне, са високим нивоом конфликата и недостатком емоционалне подршке међу члановима породице. У многим случајевима, присутни су насиље, алкохолизам и друге болести зависности. Чак 77,4% је раније било на евиденцији центара за социјални рад.
Нажалост, услуге подршке породици у кризи не постоје или нису довољно развијене, или немају одрживо финансирање у великом броју локалних заједница.
Недостатак кадра у систему социјалне заштите, значајно умањују адекватно и правовремено пружање подршке најугроженијим категоријама становништва. Зато су програми које пружају организације цивилног друштва неопходни и важни.
СОС Дечија села Србија су један од ретких организација која већ 11 година пружа подршку породицама у кризи и превенира измештање деце у алтернативну бригу. Програм „Јачање породице“ се спроводи у девет општина у Србији, а до сада је пружио подршку за 1.652 породице са 3.919 деце и младих. Током 2024. године, пружена је подршке за 509 породица и 1.265 малишана.
Најважнији резултат Програма “Јачање породице” је то што је 99,41% деце остало у својим породицама. Измештено је троје деце из три породице, што показује високу ефикасност овог програма. Чак 97% породица (189 породица од укупно 195) је постигло планирани напредак и изашло је из програма подршке јер су достигле самоодрживост (могу адекватно и самостално да се брину о својој деци). Ово је постигнуто захваљујући добро планираној и организованој стручној подршци породицама, кроз теренски рад у њиховом дому, окружењу и у заједници.
Неопходна већа доступност превентивних програма
Деца која су издвојена из породица често имају озбиљне здравствене и емоционалне изазове. Пре издвајања, велики број деце је био занемарен, неухрањен или су трпели различите видове насиља. Након смештаја у алтернативну бригу, примећене су позитивне промене у њиховом емоционалном и здравственом стању, што указује на важност адекватне бриге и подршке.
Сам процес издвајања из породице може, и веома често, на децу оставити бројне последице и трауме.
Глобална истраживања показују да је превентивни рад и благовремена подршка породици 20 пута јефтинија од трошкова алтернативне бриге и других услуга и трошкова за превазилажење различитих и дугорочних последица издвајања детета из породице.
Све ово указује на неопходност превентивних програма који ће пружити подршку породицама у кризи и спречити издвајање деце у алтернативну бригу. Важно је да овај вид подршке буде доступан сваком детету и породици и у свим срединама. Неопходно је унапредити нормативни оквир, којим би се предвидели стандарди за пружање ове услуге, и осигурало стабилно финансирање услуга које одговарају на потребе грађана.
Вест преузета са сајта СОС ДЕЧИЈА СЕЛА СРБИЈЕ.
