Izražavajući veliku zabrinutost zbog nezakonite i nehumane prakse koja se na ulicama gradova u Srbiji odvija ovih dana – lišenja slobode lica mlađih od 18 godina, na posebno okrutan i ponižavajući način, želimo da podsetimo na sledeće:
Organizacije civilnog društva su još u decembru 2024. podsetile predstavnike izvrsne vlasti i obavestile javnost da je pravo deteta na mirno okupljanje, pored Konvencije o pravima deteta (član 15) zaštićeno brojnim međunarodnim i regionalnim instrumentima o ljudskim pravima. Deca to pravo uživaju ravnopravno s odraslima. Domaći propisi ne ograničavaju pravo deteta na mirno okupljanje radi izražavanja mišljenja. Uzrast nije prepreka za priznavanje, primenu i sprovođenje ovog prava.
Takođe su ove organizacije podsetile da države imaju i negativne i pozitivne obaveze u odnosu na ovo pravo deteta i obavezu za stvaranjem celokupnog zakonodavnog, političkog i proceduralnog konteksta, u skladu s međunarodnim standardima. Deca imaju posebna prava i potrebe u vezi sa ostvarivanjem ovog prava, što zahteva dodatne mere od strane država za poštovanje i zaštitu veću od one koja se obezbeđuje odraslima. Država i njeni zvaničnici su u obavezi da se uzdržavaju od negiranja ovog prava i stigmatizacije dece koja vrše pravo na mirno okupljanje.
UNICEF je u svojim uputstvima za postupanje policije pre, tokom i nakon protesta u kojima deca učestvuju naveo koje su obaveze koje snage za održavanje reda treba da poštuju. Glavna obaveza policije je da omogući ostvarivanje prava dece na mirno okupljanje, kako bi ga ona mogla ostvarivati slobodno i bezbedno. Upotreba sile mora da bude minimalna, dakle sva mirna sredstva moraju biti iscrpljena pre upotrebe sile. Deca moraju biti unapred obaveštena, odnosno upozorena da će do intervencije doći. Ukoliko su deca učesnici protesta, zabranjeno je korišćenje taktike zatvaranja u ograničeni prostor, upotreba prekomerne sile, vodenih topova, gumenih metaka, suzavca, tejzera, akustičnog oružja i slično.
Bitno je da se razlikuju deca koja protestuju mirno od onih koja učestvuju u nasilju, pri čemu proizvoljnost u kvalifikaciji učešća u nasilju nije dozvoljena. Ako je dete u grupi sa odraslima koja vrše neki oblik narušavanja javnog reda i mira, ne može se automatski smatrati da su i ona odgovorna. Privođenje, odnosno lišenje slobode treba izbegavati kad god je moguće, a ako se dogodi, roditelji moraju biti odmah obavešteni, deca moraju imati pravnu pomoć i ne smeju biti odvojena od porodice. Korišćenje nasilja i ponižavajućih postupaka prilikom privođenja dece je nedopustivo i nehumano.
Ukoliko do lišenja slobode ipak dođe, deca se ne smeju smeštati sa odraslima osim ako je to u njihovom najboljem interesu (na primer da budu sa roditeljima ili članovima porodice).
Uslovi pritvora moraju biti humani, sa obezbeđenom hranom, vodom, odećom, higijenom i medicinskom/psihosocijalnom podrškom. Pritvor mora trajati najkraće moguće, uz poštovanje prava deteta.
Organizacije civilnog društva apeluju na organe javnog reda i mira da u odnosu na decu mlađu od 18 godina postupaju u skladu sa svim standardima koji su proklamovani u demokratskom društvu, pa i našim zakonima.
