Деца без родитељског старања суочавају се са повећаним ризицима у дигиталном окружењу, док хранитељи често немају довољно знања и алата да их заштите. Овај пројекат одговара управо на тај јаз – између брзог дигиталног света и реалних капацитета система породичне заштите.
Организација Институт за друштвену еманципацију и едукацију из Новог Сада реализовао је пројекат „Хранитељи као чувари дигиталне безбедности: безбедан интернет, сигурно одрастање“, усмерен на унапређење заштите деце без родитељског старања од дигиталног насиља у хранитељским породицама. Овај пројекат је део ширег пројекта „Права детета су људска права“, који спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Европске уније.
Од проблема до решења
Полазна тачка пројекта је јасно препознат проблем: деца у алтернативној бризи, посебно она са искуством трауме, занемаривања или несигурног везивања, изложена су већем ризику од дигиталног насиља, манипулације и злоупотреба на интернету. Истовремено, велики део хранитеља припада старијим генерацијама и нема развијене дигиталне компетенције потребне за препознавање ризика, превенцију и правовремено реаговање. Овај несклад додатно продубљује осећај несигурности – и код деце и код хранитеља.
Како су проблеми адресирани кроз пројекат
Tоком реализације пројекта спроведено је мапирање потреба хранитеља у области дигиталне безбедности, на основу ког је развијен специјализовани програм обуке прилагођен контексту хранитељских породица. Програм комбинује разумевање дигиталних ризика са практичним вештинама – од подешавања приватности и препознавања знакова дигиталног насиља, до успостављања отворене комуникације са децом.
Обуке су осмишљене као интерактивне и практичне, са анализом конкретних ситуација из праксе, играма улога и развојем породичних правила за коришћење интернета. Посебан акценат стављен је на баланс између надзора и аутономије детета, као и на јачање односа поверења, који се показује као кључни заштитни фактор.
фокус групе
Шта овај пројекат мења у пракси?
Хранитељи добијају конкретне алате, а не само информације – знају шта да раде, коме да се обрате и како да заштите дете без нарушавања односа поверења. Тиме се превенција дигиталног насиља помера из сфере добре воље у сферу системске подршке.
Резултати
Пројектом је постигнуто више конкретних и мерљивих исхода:
- хранитељи су унапредили знање о различитим облицима дигиталног насиља (цyбербуллyинг, грооминг, злоупотреба личних података);
- развијене су практичне вештине за рано препознавање ризика и адекватно реаговање у кризним ситуацијама;
- ојачана је способност хранитеља да са децом воде отворене, ненаметљиве разговоре о дигиталним искуствима;
- унапређени су капацитети стручних служби за пружање континуиране подршке и преношење знања након завршетка пројекта.
- креиран је Курикулум обуке за хранитеље – документ који је Институт израдио са циљем унапређења и олакшавања будућих обука за стручне раднике, као и ефикаснијег преношења знања хранитељима.
Тиме је дигитална безбедност систематски уведена као саставни део подршке хранитељским породицама, а не као успутна тема.
обуке за хранитеље
Деца без родитељског старања често траже потврду и прихватање у дигиталном простору, што их чини подложнијим манипулацији и насиљу. Без оснажених хранитеља, ризици остају непрепознати све док не прерасту у озбиљан проблем.
Овај пројекат показује да дигитална безбедност деце у хранитељским породицама може бити системска област подршке, а не препуштена личном сналажењу. Када хранитељи имају конкретне алате и подршку, заштита деце престаје да буде реакција на проблем – и постаје део свакодневице.
Курикулум обуке за хранитеље можете преузети овде.
