Зашто се не пријављују прекршаји у извештавању о деци? Разговор са Горданом Новаковић – 503 прекршаја, ниједна жалба: Шта открива стање медијске етике према деци?
Иако подаци истраживања „Медијска слика деце у Србији 2025.” јасно показују да се професионални стандарди у извештавању о деци крше свакодневно — чак 503 пута за само два летња месеца — Савет за штампу ове године није примио ниједну жалбу која би покренула поступак пред Комисијом за жалбе. Овај раскорак између онога што се дешава у медијској пракси и онога што званично долази до институција указује на дубоки проблем: деца су и даље међу најрањивијим и најнезаштићенијим актерима у медијском простору.
У интервјуу , генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говори о разлозима због којих број пријава остаје занемарљиво мали, иако се свакодневно објављују текстови у којима се угрожава приватност мале деце, открива идентитет малолетних жртава и користе сензационалистички наслови који имају дугорочне последице по њихову безбедност, развој и достојанство.
Новаковић дели увид у најпроблематичније примере из праксе — од случајева у којима се медији непримерено укључују у бракоразводне парнице, до тешких повреда права детета у кризним и трагичним ситуацијама, када се на интернету заувек архивирају детаљи који би морали бити строго заштићени. Говори и о медијима који игноришу правило да је „не нашкодити детету” увек први принцип, али и о случајевима где се грешке праве из незнања, страха или притиска да се објави што драматичнији садржај.
Посебан део интервјуа посвећен је томе како новинари могу одговорније да извештавају о деци, зашто је важно да разумеју границу између јавног интереса и сензационализма, као и томе како се смернице Савета за штампу могу користити у свакодневном раду редакција без угрожавања уредничке слободе. Новаковић објашњава и шта би родитељи и млади требало да знају о медијским манипулацијама, како да препознају ризичне садржаје и на који начин могу сами допринети заштити деце у дигиталном окружењу.
Интервју доноси јасан и свеобухватан поглед на стање медијске етике, идентификује обрасце кршења права детета који се понављају годинама, и нуди конкретне смернице за професионалније извештавање.
Читав интервју можете прочитати ОВДЕ.
Интервју је спровео ЦЕПРОМ у оквиру пројекта „Права детета су људска права” који спроводи Ужички центар за права детета (УЦПД) и партнери, а подржава Делегација Европске уније у Србији.
