Када одлуке о смештају деце зависе од различитих приступа и неуједначених критеријума, последице најчешће осећају они који су најрањивији.
Активности су реализоване у оквиру ширег пројекта „Права детета су људска права“ који подржава Делегација Европске уније, а спроводи Ужички центар за права детета и организација Асоцијација центара за породични смештај и усвојење.
Иако систем хранитељства у Србији има јасан законски оквир, у пракси су годинама постојале разлике у начину на који се спроводи процена опште подобности кандидата за хранитељство. Ове разлике отварале су простор за неуједначену праксу, различита тумачења критеријума и изазове у обезбеђивању стабилног и континуираног породичног смештаја за децу без адекватног родитељског старања.
Када критеријуми нису уједначени, одлуке постају несигурне – а последице најчешће сносе деца. Разлике у процени хранитељских породица не остају на нивоу струке, већ директно утичу на стабилност и континуитет њиховог живота. Управо зато стандардизација није административно, већ суштинско питање заштите права детета.
Управо на овај изазов одговорио је пројекат „Стандардизација и унапређење процене кандидата за хранитељство кроз програм обуке стручних радника/ца“, који је реализовала Асоцијација центара за породични смештај и усвојење. Полазна идеја пројекта била је да се кроз јачање знања и уједначавање стручне праксе створе предуслови за квалитетнију хранитељску заштиту и доношење одлука које су у најбољем интересу детета.
Током реализације пројекта развијен је и финализован програм обуке „Процена опште подобности кандидата за хранитељство“, заједно са пратећом батеријом инструмената, који представљају значајан корак ка уједначавању критеријума и процедура у раду стручних радника у систему алтернативне бриге. Програм су креирале експерткиње са вишегодишњим искуством у области хранитељства, што је допринело високом квалитету садржаја и његовој практичној применљивости у свакодневном раду.
Квалитетна хранитељска заштита почиње од квалитетне процене. Јасни алати, заједнички стандарди и обучени стручни радници значе сигурније одлуке и мање ризика за децу. Када систем говори једним језиком, деца добијају оно што им је најпотребније – стабилност и поверење.
Паралелно са развојем програма, припремљена је и комплетна документација за акредитацију и упућена Акредитационом одбору Републичког завода за социјалну заштиту, чиме су створени предуслови за његову дугорочну примену у систему. Важан део пројекта чиниле су и три пилот обуке, реализоване у Београду, Крагујевцу и Нишу, кроз које је прошло 66 стручних радника и радница из центара за породични смештај и усвојење и центара за социјални рад. Број учесника је премашио планиране вредности, а евалуације су показале висок степен задовољства садржајем обука и препознату применљивост стечених знања.
Зашто је овај пројекат важан?
- Зато што деца имају право на стабилну и квалитетну заштиту.
Уједначена и стручна процена хранитељских породица смањује ризик од неуспелих смештаја и непотребних премештања деце.
- Зато што стручни радници морају имати јасне и заједничке алате.
Стандардизован програм и инструменти омогућавају сигурније доношење одлука и већу професионалну сигурност у раду.
- Зато што закони без праксе нису довољни.
Иако нормативни оквир постоји, овај пројекат доприноси његовој стварној примени кроз конкретна знања и процедуре.
- Зато што улагање у систем значи улагање у будућност деце.
Јачањем капацитета центара за породични смештај, стварају се услови за дугорочно унапређење хранитељске заштите на националном нивоу.
Овај пројекат показује да стандардизација није формални захтев, већ важан механизам заштите права детета. Када систем функционише на основу заједничких знања и критеријума, деца добијају сигурнију, стабилнију и квалитетнију бригу, а хранитељска заштита постаје простор у коме се најбољи интерес детета доследно ставља у центар сваке одлуке.
