Пројекат „Уредници будућности – локална иницијатива за оснаживање учешћа деце у креирању јавних политика“ у Врању отворио је простор да се глас деце укључи у разговоре о локалним политикама које их се непосредно тичу
У локалним заједницама деца се често помињу у стратегијама, акционим плановима и јавним документима, али ретко учествују у њиховом обликовању. Иако су право детета на учешће и слободно изражавање мишљења јасно гарантовани међународним конвенцијама и домаћим законодавством, у пракси се одлуке које утичу на свакодневни живот деце најчешће доносе без њихове перспективе.
Управо из тог јаза између формално признатих права и њихове примене у локалном контексту настао је пројекат „Уредници будућности – локална иницијатива за оснаживање учешћа деце у креирању јавних политика“ који је реализовала организација Nexus из Врања. Пројекат је полазио од питања како децу учинити видљивим саговорницима у заједници, а не само пасивним корисницима одлука које доносе одрасли. Реализован је у склопу ширег пројеката „Права детета су људска права“ који спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Делегације Европске уније.
школа новинарства
Циљ пројекта био је да се деци омогући да разумеју своја права, да их артикулишу и да их, кроз структуриран и безбедан процес, пренесу доносиоцима одлука на локалном нивоу.
Од невидљивости до учешћа
Током реализације пројекта, као кључни проблеми препознати су ограничене могућности деце да учествују у јавним расправама, недостатак механизама кроз које се њихово мишљење систематски прикупља и узима у обзир, као и слаба повезаност образовних институција, локалне самоуправе и медија када је реч о питањима која се тичу деце. Деца су често позвана да „учествују“, али без јасног објашњења зашто је њихово мишљење важно и шта се са њим даље дешава. У таквом оквиру, право на партиципацију остаје декларативно, а не стварно. Пројекат NEXUS-а покушао је да ту праксу промени.
У девет основних школа у Врању организована су јавна гледања Дјечијег дневника, праћена разговорима са ученицима о темама које су саме препознале као важне. Кроз ове активности, више од 100 деце имало је прилику да говори о образовању, менталном здрављу, безбедности, екологији, слободном времену и односу институција према деци. Ови разговори нису остали на нивоу утисака, већ су послужили као основа за даље структурисање предлога и препорука.
Како је изгледало укључивање деце у пракси?
Укључивање деце у пројекат започело је кроз низ едукативних обука током којих су деца упозната са правима детета, основама партиципације, јавног изражавања и медијске писмености. Кроз ове обуке, деца су стекла знања и вештине које су им омогућиле да препознају проблеме у својој заједници и артикулишу их на начин разумљив одраслима и доносиоцима одлука.
фотографије са радионица
Након обука, деца су активно учествовала у креирању Дечијег дневника, као заједничког медијског формата који на аутентичан начин осликава потребе, ставове и искуства деце у Врању. Управо кроз овај процес, деца су бирала теме, обликовала поруке и указивала на питања која сматрају важним – од образовања и менталног здравља до безбедности и квалитета слободног времена.
На основу спроведених консултација са децом, родитељима и наставницима, као и увида прикупљених током обука, јавних разговора и рада на Дечијем дневнику, креиране су препоруке намењене доносиоцима одлука на локалном нивоу. Циљ ових препорука је да се успоставе јасни и одрживи механизми кроз које ће се глас деце систематски чути, узимати у обзир и интегрисати у процесе одлучивања и креирања јавних политика које се директно односе на њихов живот и развој.
Дечији дневник послужио је као основа за даље разговоре и јавна гледања у девет основних школа у Врању, након којих су организовани модерирани разговори са више од 100 ученика. На тај начин, садржај који су креирала деца постао је полазна тачка за шире консултације и структурисање препорука намењених доносиоцима одлука.
Препоруке као обавеза Документ са препорукама деце не представља листу жеља, већ позив институцијама да преиспитају постојеће праксе. Препоруке се односе на унапређење комуникације са децом, стварање трајних механизама за њихово учешће и јасније дефинисање одговорности институција када је реч о правима детета на локалном нивоу.
Шта даље?
Пројекат организације Неxус из Врања отворио је питања која превазилазе његово трајање.
- Ко у локалној самоуправи има надлежност да обезбеди да се мишљење деце узима у обзир у процесима одлучивања?
- Како школе, институције и медији могу дугорочно да сарађују у стварању простора за дечију партиципацију?
- И шта се дешава са препорукама деце када се заврше пројекти?
