Зашто млади заобилазе традиционалне медије? Одговара уредница Орадија
У време када резултати истраживања показују готово потпуну невидљивост деце и младих у домаћим медијима, разговор са Кларом Крањц, главном и одговорном уредницом Орадија, отвара важно питање: да ли је проблем у младима који „не прате медије“ – или у медијима који не знају да говоре њиховим језиком?
Према подацима истраживања ЦЕПРОМ-а „Медијска слика деце у Србији 2025.”, медији о деци извештавају минимално: дневна штампа објави тек 1,4 текста по издању, портали око пет, док телевизије прилоге о деци емитују у просеку једном у пет дана. Млади се притом најчешће појављују у негативном контексту, и готово никада као саговорници – о њима се говори, али их се не чује.
У таквом амбијенту Орадио представља драгоцен изузетак. Као један од ретких специјализованих медија намењених младима, Орадио успева да гради заједницу око садржаја који су креирани управо за ту публику – али и заједно са њом. Како објашњава Клара Крањц, кључ није у томе да се „млади заинтересују“ за традиционалне медије, већ да се медији помере тамо где млади већ јесу: на платформе као што су Инстаграм, ТикТок, ЈуТубе, кроз формате који су прилагођени њиховим навикама и дигиталном окружењу у којем одрастају.
Крањц подсећа да се данашње генерације не информишу као њихови родитељи, те да се улога медија мења много брже него што многе редакције успевају да испрате. „Садржај за младе мора да прави неко ко разуме њихов свет“, истиче она, наглашавајући да квалитет и релевантност не могу постојати без укључивања младих у креирање садржаја.
Истовремено, интервју открива и другу страну приче — колико је тешко одржати медиј који свој рад заснива на одговорности, партиципацији младих и професионалним стандардима. Орадио, иако препознат и вреднован од публике, суочава се са недостатком институционалне подршке, недовољно младих новинара и изразито неповољним системским окружењем. Уредница отворено говори о парадоксу: просечна старост тима који се обраћа младима тренутно је 47 година.
Кроз разговор се јасно види оно што истраживања већ дуже указују: млади желе садржаје који су им блиски, корисни и конкретни – од менталног здравља, преко запошљавања и предузетништва, до екологије, активизма и нових технологија. Али такви садржаји ретко налазе место у мејнстрим медијима, што их додатно удаљава од традиционалних извора информисања.
Клара Крањц поручује да се младима мора приступати као равноправним саговорницима и активним учесницима у медијском простору, не као пасивној публици. А за новинаре који извештавају о деци и младима, први корак остаје исти: поштовати професионалне стандарде и запитати се — да ли бих овако известио да је у питању моје дете?
Читав интервју можете прочитати ОВДЕ.
Интервју је спровео ЦЕПРОМ у оквиру пројекта „Права детета су људска права” који спроводи Ужички центар за права детета (УЦПД) и партнери, а подржава Делегација Европске уније у Србији.
