ЦЕПРОМ је представио резултате истраживања „Медијска слика деце у Србији 2025“ на Међународни дан детета, дан када је пре 36 година усвојена Конвенција о правима детета под окриљем УН, као најважнији међународни документ који нас обавезује да дете сагледамо као имаоце права, а не као пасивног посматрача у сопственом одрастању који је предмет туђе бриге и заштите.
Ово истраживање, део је ширег трогодишњег пројекта Права детета су људска права који УЦПД и партнерске организације, између осталог и ЦЕПРОМ, реализују уз подршку Делегације ЕУ у Србији, а који треба да допринесе унапређењу и заштити права детета деце у Србији.
„Медији имају моћ да обликују представу о детету у друштву, да подстичу емпатију, разумевање и поштовање, али исто тако — и да повреде, стигматизују или учине децу невидљивом. Данашњи дан додатно наглашава смисао овог пројекта: да преиспитамо како говоримо о деци, како их представљамо, и да ли поштујемо принципе Конвенције — да ли су деца у медијима видљива и заштићена. Надам се да ћемо данашњом дискусијом отворити простор не само за критику, већ и за унапређење начина на који медији могу постати савезници у промоцији и заштити права детета.“, изјавила је у уводној речи др Јелена Жунић Цицварић, директорка Ужичког центра за права детета.
Маргинализована тема, све чешће злоупотребљена у сврхе сензационализма и без укључивања деце као најбитнијих актера новинарских прича. Тако би у најкраћем могли да се сумирају налази истраживања „Медијска слика деце у Србији 2025.” које је данас представио Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Истраживање је спроведено у периоду од 1. јуна до 10. августа 2025. године и обухватило је девет дневних новина (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало и Нова), централне информативне емисије пет телевизија са националном фреквенцијом (РТС 1, ТВ Пинк, ТВ Прва, ТВ Б92, ТВ Хаппy), као и 20 најпосећенијих портала. Резултати су саопштени на данашњем представљању публикације са најбитнијим резултатима истраживања и пратећој панел дискусији стручњака коју је ЦЕПРОМ организовао у Пресс центру Удружења новинара Србије поводом Међународног дана детета.
Медији незаинтересовани за децу, већ за негативно
О незаинтересованости медија за ову друштвену групу најбоље сведочи податак да свака телевизија са националном фреквенцијом у својим централним информативним емисијама прилог о деци емитује у просеку тек сваког петог дана (0,18 прилога по телевизији дневно), док дневне новине објаве просечно 1,4 текста по издању. Неограничен простор на порталима резултирао је просеком од 5,3 текста по онлајн медију на дневном нивоу, али већи број објава у штампи и на порталима не подразумева и бољу ситуацију у односу на телевизију јер њихов садржај указује на много озбиљније проблеме од незаинтересованости за децу као тему. 
Чак 71% текстова о деци у онлајн медијима има негативну конотацију, као и 57,5% у дневној штампи, што значи да су злостављања деце, несреће, насиље и разни инциденти по правилу теме којима медији дају приоритет. Ситуација је нешто боља само у случају телевизија у којима нешто мање од трећине прилога чине они са негативном конотацијом, тачније 30,2%. Успеси и достигнућа деце истовремено се своде практично на ниво статистичке грешке, посебно на порталима и у дневној штампи, што ствара изузетно нездраву медијску климу која има негативан утицај и на децу и на њихову перцепцију у јавности.
Рекордно кршење новинарског кодекса
Један од најпроблематичнијих налаза односи се на рекордно кршење Кодекса новинара и новинарки Србије. Тако се у сваком петом тексту на порталима и сваком десетом у дневној штампи крше професионални и етички стандарди приликом извештавања о деци, док се прекршаји не бележе једино у телевизијском извештавању.
Откривање идентитета деце, повреда приватности, непоштовање достојанства и објављивање сензационалистичких садржаја најчешћи су прекршаји Кодекса новинара и новинарки Србије приликом извештавања о деци. Сензационалистичко извештавање посебно је уочљиво у случају портала у којима се деца најчешће користе као „мамац” јер се сваки инцидент који укључује децу искористи као повод за причу због посебне осетљивости публике према овој друштвеној групи.
Медији у свом извештавању занемарују „најбољи интерес детета” као један од принципа Конвенције о правима детета, што најбоље илуструје честа пракса њихове секундарне виктимизације јер начином извештавања неретко наносе додатну штету детету које је већ претрпело одређено насиље, злостављање или несрећу. То се најчешће ради откривањем детаља који нарушавају достојанство детета, као и недозвољеним откривањем њиховог идентитета, најчешће индиректно, тј. објављивањем детаља који омогућавају препознавање детета, као што су фотографије кућа, подаци о родитељима, школи или месту становања.
Дечији глас остаје нечујан
Истраживање открива да се деца изузетно ретко појављују као саговорници у медијима, што значи да се њихово мишљење не третира као битно у медијском простору, чак и када се теме односе директно на њих. О њима и у њихово име по правилу говоре родитељи, наставници, представници државних институција или стручњаци, док дечији глас остаје нечујан. Тако се, примера ради, тек у сваком петом телевизијском прилогу чује њихов глас, а слична ситуација бележи се и у штампаним и онлајн медијима.
Зато не чуди што извештавање о деци по правилу нема ни адекватну анализу, ни контекст неопходан за разумевање теме, јер медији ретко истражују узроке и последице проблема о којима извештавају, а још ређе могућа решења. На основу тога може се закључити да медији не извештавају о негативним дешавањима да би иницирали неке позитивне промене и побољшали положај деце у друштву, већ се деца у таквим случајевима злоупотребљавају у сврхе сензационализма.
Детаљније резултате истраживања можете погледати ОВДЕ.
