Uvod: Akcioni plan za poglavlje 23 u procesu pridruživanja Republike Srbije EU koji se odnosi na (ljudska) prava i pravdu u svojoj konačnoj veziji prepoznaje prava deteta u obimu u kojem to nije bio slučaj u pristupnim procesima drugih zemalja Evropske unije. Ovaj rezultat postignut je dugogodišnjim upornim lobiranjem od strane udruženja građana.

Pregovarački proces za poglavlje 23 otvoren je sredinom jula 2016. godine, a prema Akcionom planu, sve tačke koje se tiču dece predviđene su za realizaciju najdalje do kraja 2019. godine.

Prava deteta izostala su kao predmet interesovanja nezavisnog monitoringa u procesu pridruživanja do sada, dok su skoro sve druge teme iz ovog pregovaračkog poglavlja već obuhvaćene sa nekoliko nezavisnih izveštaja. Uspostavljanje nezavisnog procesa praćenja implementacije aktivnosti koje se odnose na prava deteta nameće se kao logičan korak kojim bi se osigurao adekvatan uticaj na kreatore javnih politika u ovoj oblasti.

Užički centar za prava deteta započeo je sredinom 2017. godine praćenje implementacije Akcionog plana za poglavlje 23 (AP 23), u delovima koji se odnose na prava deteta, i do sada izradio tri nezavisna izveštaja zaključno sa krajem drugog kvartala 2018. godine. Predmet izveštaja je izrada nezavisne procene implementacije tačaka 3.6.2.1 – 28 i 3.8.2.13 – 28 Akcionog plana 23 – odnosno tačaka koje se odnose na implementaciju prava deteta u Republici Srbiji.

Prvi alternativni izveštaj

Drugi alternativni izveštaj

Treći alternativni izveštaj

Četvrti alternativni izveštaj

Peti alternativni izveštaj

Šesti alternativni izveštaj

Osnovni zaključci u vezi sa datim predmetom posmatranja su:

– nije uspostavljen celovit normativni osnov za punu primenu Konvencije o pravima deteta. Ne uočava se ni da postoji sistematski, koordinisan pristup radu na ovom okviru, kao ni na drugim merama i aktivnostima unapređivanja prava deteta. Kao rezultat, postoji ozbiljno kašnjenje u ispunjenju tački AP 23 koja se tiču prava deteta;

– još uvek ne postoji ustanova Zaštitnika prava deteta, kao i činjenicu da se i dalje čeka na početak izrade novog Nacionalnog akcionog plana za decu;

– zaključna zapažanja Komiteta za prava deteta iz februara 2017. godine nisu reflektovana na aktivnosti koje su se od tada odvijale. Stoga bismo istakli da postoji potreba da nadležna ministarstva preporuke Komiteta sadržane u zaključnim zapažanjima uvrste u Akcioni plan i dalje aktivnosti usmere ka ispunjenju datih preporuka tamo gde je to relevantno i moguće;

– aktivnosti koje se preduzimaju često imaju formalni i normativni karakter;

– efekti primene razvijenih instrumenata na stanje prava deteta i dobrobit dece u Srbiji su nepoznati jer se ne mere;

– uočljivija slabost sistema za preduzimanje neophodnih mera kao i zatvorenost za suštinske promene;

– nepovezanost aktivnosti, kao i izvora finansiranja, odnosno opredeljenih sredstava sa postavljenim ciljevima, upućuje na zaključak da nisu svi akteri u dovoljnoj meri upoznati sa Akcionim planom i njegovom svrhom. Ovaj zaključak naglašen je i činjenicom da Izveštaj vrlo često izostavlja informacije o važnim dokumentima i aktivnostima, a da u pojedinim tačkama daje detaljan (čak konfuzan) spisak aktivnosti i izobilje nekada i nedovoljno obrađenih podataka.

Start typing and press Enter to search